Skip to content

Rentseeking ponašanje sindikalnih lidera u procesu reforme ZOR-a 2013/2014.

Teorijska polazišta

 

Do dohotka ili druge vrste blagostanja može da se dođe na dva načina – razmenom i poklanjanjem ili uzimanjem od drugih. Slobodnu promenu vlasništva nad resursima zovemo tržišnom. Rent seeking (traženje renti) je čin netržišnog sticanja posebnih pogodnosti, a ono što ga razlikuje od drugih (malobrojnih) modela u kojima je ishod isti takav – instrument traženja renti je državno zakonodavstvo. Svaki racionalni subjekt na tržištu težiće uvećanju dohotka i vrlo često će se, u situaciji kada misli da je to moguće, ponašati na način da svoj dohodak uveća i kroz rent-seeking.

Svaki subjekt, bilo pojedinac, bilo privredni akter, odlučuje da li će, kada, na koji način i koliko resursa uložiti u rent seeking, pazeći na svoj potencijalni trošak i dobit.[1] Efekti rent seeking-a su povoljni za onoga ko rentu iznudi (barem  kratkoročno), ali nepovoljni za sve druge učesnike na tržištu, kao i za potrošače kojima ustupanjem posebnih državnih privilegija pojedinačnim subjektima cena proizvoda ili usluge postaje viša, ali i manje kvalitetna.

 RS

Slika 1

Slika 1 pokazuje šta se dešava kada država ustupi monopolske privilegije jednom privrednom subjektu. U početku je cena neke robe na nivou C2, potražnja za njom Q2, a svetlo plavom i zelenom bojom je obeležena zarada tog subjekta. Kada subjekt dobije monopolski položaj, on može sebi da dozvoli da podigne cenu, pošto nema konkurenciju. U tom slučaju, manje potrošača će moći da kupi njegov proizvod (Q1) i taj proizvod će biti skuplji (C2). Iako će sada zarada subjekta biti veća (tamno plavi + svetlo plavi pravougaonik), on ipak neće dobiti i resurse koji se nalaze u crvenom trouglu. Njegova renta iznosi razlike između zarade koju ostvaruje pre dobijanja monopolske pozicije i zarade koju ostvaruje nakon nje. Crveni trougao definiše čist društveni gubitak – to je teret državne intervencije, čiji ishod u nedostatku konkurencije potrošačima donosi veću cenu, slabiji kvalitet (pošto nema podsticaja za inovacijom) i „nevidljivi“ trošak obeležen crvenom bojom (deadweight loss) – resursi koji su mogli da se upotrebe da nije monopolskog položaja.

Ulaganje u rent seeking isplativije je tamo gde je privredna aktivnost manja, a ekonomija manje slobodna. Po društvo najopasniji zahtev za rentom u ovom smislu jeste onaj kojim se interes jedne specifične grupe predstavlja kao interes svih. Upravo kroz taj aspekt pokušaću da pokažem da su jedina dva reprezentativna sindikata u Srbiji među najvažnijim rentijerima u procesu reforme radnog zakonodavstva.

Aktuelni Zakon o radu

Aktuelni Zakon o radu je zastareo u mnogim svojim aspektima; neki njegovi članovi su pisani u vreme i za potrebe samoupravnog socijalizma. Takvo, rigidno zakonodavstvo jedan je od uzroka ogromne nezaposlenosti u Srbiji.[2] U predmetnom zakonu postoji serija, u najmanju ruku spornih, članova, ali politički najsporniji članovi jesu oni koji se odnose na specijalne privilegije koje imaju lideri sindikata, i navešću ih taksativno:

1)    Član 188, u kom se navodi da „Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.”[3]

2)    Član 207, koji obavezuje poslodavca da iz plate zapooslenog  uplaćuje sindikalnu članarinu uz njegovu saglasnost: „Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.“[4]

3)    Član 228, koji obezbeđuju nužno učešće predstavnika postojećih sindikata u procesu utvrđivanja reprezentativnosti kandidovanog sindikata:  „U postupku utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca učestvuju i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca…“[5]

4)    Član 229, koji daje Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti (njega čine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca) preširoka ovlašćenja u procesu apliciranja za utvrđivanje reprezentativosti sindikata;

5)    Član 231, koji daje Odboru za utvrđivanje reprezentativosti moć zatvaranja vrata kreiranju novog reprezentativnog sindikata: „Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom.”[6]

Ovi članovi pokazuju da aktuelni Zakon o radu defiiše povlašćeni položaj za predstavnike sindikata u odnosu na druge zaposlene u smislu zaštite od otkaza, ali i povlašćeni položaj za reprezentativne sindikate u odnosu na one koji to još uvek nisu postali. Postoji preveliki prostor za uticaj neobjektivnih kriterijuma pri utvrđivanju reprezentativnosti. Sledstveno, veliki je prostor za korupciju ili politički motivisano ponašanje u tom procesu, pošto reprezentativnost sindikata donosi naknade za predstavnike reprezentativnog sindikata za učešće u radu u Socijalno-ekonomskom savetu i nadzornim odborima. Ovi direktni benefiti mogu da se odrede kao ključna motivacija za reakcionarno ponašanje sindikalnog vođstva.

Prikaz predloga izmena Zakona o radu

Na Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu radila je radna grupa koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorata za rad, Ministarstva privrede, Unije poslodavaca Srbije i, u početnoj fazi, predstavnici jedina dva reprezentativna sindikata – Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“.

Članovi bitni za ovaj rad izmenjeni su na sledeći način:

1)    Član 188, koji je dozvoljavao apsolutnu zaštitu predstavnicima sindikata, takvu zaštitu je ukinuo i pretvorio je u zaštitu od diskriminacije na osnovu pripadanju sindikatu: „Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima, ako zaposleni postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.“[7]

2)    Promenjeni Član 207. oslobađa poslodavca obaveze da na osnovu izjave svog zaposlenog, člana sindikata, odbija iznos sindikalne članarine od plate, što doprinosi povećanju uvida zaposlenog u troškove koje mu članstvo u sindikatu donosi.[8]

3)    Član 228. u izmenjenoj varijanti podrazumevao je ukidanje nužnog učešća drugih sindikata osnovanih kod poslodavca u procesu utvrđivanja reprezentativnosti novog sindikata;[9]

4)    Član 229, koji je davao ekskluzivno pravo Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti da utvrdi potpunost zahteva koji je podnet, menja se na način da potpunost zahteva utvrđuje ministar. [10] Tek po zahtevu ministra, Odbor može da dostavi mišljenje o potpunosti zahteva, što onemogućava arbitrarnost odlučivanja Odbora;

5)    Član 231. bio bi promenjen tako da za odluku ministra o utvrđivanju reprezentativnosti ili odbijanju zahteva za reprezentativnost nije potreban predlog, već samo mišljenje Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti.[11] Ovom promenom, Odboru se i u ovom koraku procesa oduzima mogućnost da arbitrarno stopira nastanak novog reprezentativnog sindikata.

Analiza reakcije sindikata na Nacrt izmena ZOR-a i pregled sabotiranja procesa kreiranja izmena ZOR-a

Dva reprezentativna sindikata – SSSS i UGS „Nezavisnost“ 21. novembra 2013. napustili su Radnu grupu koja se bavila izradom Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Nakon što je Radna grupa usaglasila tekst Nacrta, Vladin Odbor za privredu i finansije uputio je predlog na javnu raspravu ograničenu periodom 18.12.2013-10.01.2014. Prvog dana javne rasprave, ova dva sindikata najavila su bojkot javne rasprave i tražili povlačenje Nacrta.[12] Prva javna rasprava na ovu temu trebalo je da bude održana u Novom Sadu 20.12. Više stotina sindikalaca, predvođeni šefovima SSSS-a i UGS-a fizički su sprečili održavanje javne rasprave uz opravdanje da je izostao socijalni dijalog.[13] Nakon ovog incidenta, otkazane su javne rasprave predviđene u Kragujevcu za 23.12. i u Beogradu za 26.12, a Ministarstvo rada poručilo je da javna rasprava traje ali u drugoj formi, koja ne podrazumeva živ kontakt.[14]

Sledeći incident desio se 26.12. na panelu o izmenama Zakona o radu pod nazivom „Posao za Srbiju“, u organizaciji Studenata za slobodu, Pravni fakultet. Predstavnici nereprezentativnog, ali sindikata duboko povezanog sa pojedinim političkim partijama[15] – USS „Sloga“, UGS „Nezavisnost“, i pripadnici ekstremnih levičarskih organizacija, ometali su održavanje tribine, što je eskaliralo prekidom na samom kraju tribine i pretnjama šefa USS „Sloga“ studentima, organizatorima skupa.

U narednom periodu, reprezentativni sindikati su svakodnevno vršili pritisak na Vladu da povuče izmene Zakona o radu iz (doduše, i dalje neformalne) procedure. Otpor sindikata kulminirao je protestom nekoliko hiljada članova ovih sindikata (mahom iz preduzeća u restrukturiranju) protiv izmena Zakona o privatizaciji, Zakona o stečaju i Zakona o radu, uz zahtev za smenu ministra privrede.[16] Ovaj protest organizovan je 23.01.2014, tri dana nakon što je iza zatvorenih vrata na sastanku kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta Vlade odlučeno da ova tri zakona moraju da se dorađuju. Važno je pomenuti da Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu[17] ne poznaje instituciju kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, a prema istom zakonu, za zauzimanje stava potrebna je saglasnost svih članova tog tela.[18] Ovo znači da je političkim pritiskom, osim ostalog i pritiskom reprezentativnih sindikata, zaustavljen proces donošenja tri reformska zakona.


ZAKLJUČAK

Agresivno i ucenjivačko ponašanje, pre svega funkcionera dva reprezentativna sindikata, doprinelo je kreiranju atmosfere u kojoj reforma, za oporavak javnih finansija izuzetno važnih, zakona ne zvuči dobro. Predizborni momenat u kojem se dogodio politički dogovor između dve vodeće stranke odlazeće Vlade i sindikata pogodovao je ucenjivačkom zamahu sindikalnih lidera. Iako je i u razvijenim državam tripartitni razgovor o promenama radnog zakonodavstva i dalje uobičajena forma rada, a sindikalni protesti kao metod ucene često prisutan, u malo kojoj državi u Evropi sindikalni funkcioneri imaju tako  veliku zaštitu kakvu im u Srbiji omogućava aktueli Zakon o radu. Prema mom mišljenju, odbrana trenutnih privilegija čini sindikalne lidere klasičnim primerom rent seeker-a.

 

Tekst je pisan kao završni rad na master programu Javna uprava, lokalna samouprava i javne politike, kurs Teorija javnog izbora, FPN


[1] M. Prokopijević, „Konstitucionalna ekonomija“, E Pres, Beograd, 2000, str. 324.

[2] Prema podacima Zavoda za statistiku, nezaposlenost u oktobru 2013. iznosila je preko 20% na republičkom nivou

[3] Isto, Član 188.

[4] Isto, Član 207.

[5] Isto, Član 229.

[6] Isto, Član 231.

[7] Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, http://www.minrzs.gov.rs/javne-rasprave.php, Član 91.

[8] Isto, Član 102.

[9] Isto, Član 118.

[10] Isto, Član 119.

[11] Isto, Član 121.

[12] Saopštenje SSSS i UGS „Nezavisnost“ od 18.12.2013.

[13] http://www.tanjug.rs/novosti/110475/sindikati-sprecili-javnu-raspravu-o-izmenama-zakonu-o-radu.htm

[14] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=12&dd=23&nav_id=792564

[15] http://www.rtv.rs/sr_lat/izbori2012/predsednicki/-sps-i-sloga-potpisale-socijalnu-povelju_313333.html , http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1448377/DS+i+%22Sloga%22+protiv+izmena+zakona+o+radu+i+%C5%A1trajku.html

[16] http://www.tanjug.rs/novosti/114350/danas-protest-sindikata-metalske-industrije.htm

[17] “Sl. glasnik RS”, br. 125/2004

[18] Isto, Član 9.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: