Skip to content

Reč Rebalast

September 12, 2012

Takozvani „rebalans budžeta“ je u proceduri. Nisam siguran zašto ga zovu rebalansom pošto balansiran budžet nismo imali verovatno nikad. Zbog toga mislim da je prikladno da uvedemo reč „Rebalast“, jer jedino tako može da se zove usvajanje parčeta papira koje prihode povećava za 80 milijardi, a rashode za 160 milijardi, pa se mere štednje svode na veću potrošnju naših para nego što je prvobitni Zakon o budžetu dozvoljavao.

Ono što u Rebalastu možemo da vidimo je da su povećane plate zaposlenih u javnom sektoru. Ništa neočekivano jer je broj zaposlenih u javnom sektoru skočio na oko 40% ukupnog broja zaposlenih. Ilustracije radi, u Nemačkoj je taj procenat – 10%. Subvencije su povećane svuda  osim za puteve i za kulturu. To možda ne ilustruje uporednu statistiku ali ilustruje mindset donosilaca odluka kojima je od puteva i kulture važnije da drže na aparatima odavno presahlo preduzeće Železnice Srbije umesto da pokrenu privatizaciju tog „strateškog resursa“. Interesantno ime za nešto što ne funkcioniše.

Genijalni sistem penzionog osiguranja i njegov fond PIO u Rebalastu dobija novih 5 milijardi dinara. Bizmarkov stav, kada je organizovao penzioni sistem na način na koji on postoji danas u Srbiji, bio je da on može da živi jedino dok na jednog penzionera postoji pet (!) zaposlenih. Danas imamo 0.8 zaposlenih na jednog penzionera i to je sistem koji je propao sve i da ga dotiramo do poslednjeg dinara iz naših novčanika. Ne treba pominjati da Fond za mlade talente nije profitirao na Rebalastu. Ipak mladi talenti nemaju interesnu grupu koja bi se ozbiljnije progurala u džepove građana.

Istovremeno, od izbora se nova Vlada zadužila na naš račun više od 400 miliona evra, po katastrofalnim kamatama. Ukidanje manjeg broja besmislenih taksi i firmarina malim i srednjim preduzećima je medijsko pijanstvo koje će trajati do mamurluka kojeg će kroz povećanje PDV-a osetiti upravo mala i srednja preduzeća. Ali ne samo oni, nego i potrošači, pošto će roba biti skuplja.  Ali ne samo ni oni, nego i tržište rada, jer veći porez preduzećima donosi manji obim posla, manju proizvodnju, manji višak i manju mogućnost za zapošljavanje novih ljudi.

Nova Vlada ne pokazuje potreban nivo hrabrosti da se ozbiljno suoči sa problemima i za sada bira „lakši“ put. Ono što previđaju jeste čuvena, nenaučena, lekcija ekonomiste Henrija Hazlita: „Umetnost ekonomije nije gledanje u kratkoročne, nego i u dugoročne efekte bilo koje odluke ili politike; ona počiva na praćenju posledica te politike na sve društvene grupe, a ne samo na jednu“.

Blog pisan za Mrežu za Političku Odgovornost.

Advertisements
No comments yet

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: