Skip to content

Reč o Kapitalizmu i Korporativizmu

December 1, 2011

Ljudi koji ne vole kapitalizam, obično mu zameraju to što se neki  bogate  na račun svih i to (pošto smo ipak u većini prerasli teorije o eksploataciji radničke “klase”) zbog specijalnih veza, privilegija, dilova koje moćni imaju sa vlašću i političarima. To nije kapitalizam i ovo pišem zbog pripisavanja odlika korporativizma – kapitalizmu.

Kapitalizam je prevashodno ekonomski sistem slobodne – tržišne razmene dobara i usluga. Država u kapitalizmu služi da zaštiti privatnu svojinu – pravo njenog sticanja i prenosa, obezbedi pravnu sigurnost ugovorima koje akteri na tržištu među sobom sklapaju i za te stvari garantuje vladavinom prava – pravednim, opštim, univerzalnim i poznatim zakonima i nezavisnim sudstvom. O njenoj ulozi u vezi negativnih eksternalija (npr. oporezivanje zagađivanja) i antimonopolskog zakonodavstva može da se veća, ali na ovom najopštijem nivou, zanemarimo.

Korporativizam

Korporativizam

Korporativizam ili crony capitalism može se smatrati pervertiranom opcijom kapitalizma (mada sam zastupnik stava da ono što nije idealtipski kapitalizam, nije kapitalizam uopšte) i podrazumeva sistem u kojem su nosioci političke moći i pojedini nosioci ekonomske moći (obično veliki) do te mere prožeti da se mogu smatrati telom – corps (lat). U tom sistemu koji odgovara jakim igračima na tri strane – ekonomskoj, političkoj i sindikalnoj, uređenje se prilagođava tim igračima i zakoni koji se donose idu isključivo njima na ruku. Ti zakoni su, dakle, partikularni (daju privilegije samo nekim grupama) a ne univerzalni, kao kod vladavine prava i kose se sa zahtevom pravednosti. Najradikalniji oblik korporativizma bio je prisutan u fašističkoj Italiji.

Uprošćeno, kapitalizam je kada sam slobodan da kupim/prodam nešto na tržištu na kome su pravila jednaka za sve i gde me isključivo moja i volja onoga s kim poslujem (dakle, niko drugi – pa ni država) može ograničiti da u tom poslu uradim ono što želim. Korporativizam je kada kao velika firma stavim 50.000€ na račun neke stranke koja zbog toga glasa za zakon koji mi daje olakšice zbog kojih ću zaraditi mnogo više, a vlast sindikatima poreskim parama plati neke privilegije zbog kojih oni o dilu ćute.

Stvar koja me je inspirisala da pišem je slučaj dvojice lekara, trgovaca smrću: u Hitnoj pomoći je dispečer dobijao pozive porodica pacijenata koji su umirali i, u dilu sa dvojicom lekara, namerno slao njih na intervenciju, uprkos tome što je imao i bliže lekare, koji bi brže došli do pacijenta. Ta dva lekara su ili namerno dodatno kasnili ili nisu hteli da reanimiraju pacijenta, pošto su bili u dilu sa privatnim pogrebnicima, koji bi dolazili odmah po smrti i nudili svoje usluge. Dešavalo se da dođu i pre nego što je čovek umro! Njihove usluge su 300€ skuplje od državnog pogrebnog i tu razliku su delili lekari i dispečer. I tako minimum pet godina i 49 ljudi, praktično nekažnjeno.

Ova užasavajuća priča, koja je imala tužno mali odjek u javnosti nije problem privatnih firmi kao takvih, nego upravo problem koruptivne povezanosti institucije nad kojom država ima monopol (Hitna pomoć) i jedne privatne pogrebne firme. Izmeštanjem ove priče u kapitalizam, Hitna pomoć bila bi privatna i bilo bi joj u interesu da zapravo spase ljude, i kao takva dobije sve veće poverenje tržišta umesto da ih pusti da umru kao danas, kad je odgovornost gotovo nikakva, firma ne može da propadne, a ljudi u svakom slučaju moraju da koriste državne usluge prve pomoći u nuždi. U kapitalizmu, vladavina prava ne dopušta da to toliko traje – ti lekari monstrumi bili bi u zatvoru odavno, a pogrebna preduzeća bi se takmičila kvalitetom, a ne snalažljivošću u kanalima korupcije, koje državni okvir uvek, uvek otvara, pa i po cenu tuđih života.

Advertisements
6 Comments leave one →
  1. December 2, 2011 18:29

    Dobar clanak, medjutim smatram da je korporativizam samo nuspojava kapitalizama… koja se prirodno pojavljuje u svakom dustvu koje je pretezno zarobljeno u kategoriji surovog kapitalizma.

    Sve dok se moc (finasijska, politicka, tehnoloska…) bude bazirala na kapitalu, a ne na radu imacemo i kapitalizam i korporativizam.

    Da li bi se situacija sa pogrebnicima i lekarima desila u socijalisticki uredjenom drustvu? Mozda, ali teze nego u kapitalisticki uredjenoj sredini. Zato sto bi pogrebnici ziveli od rada a ne od profita koji ostvari njihova firma i ne bi bili u situaciji da podmicuju lekare jer bi uvek imali manje od njih. Imali bi manje od njih, zato sto se prihovodovanje od njihovog kapitala ulozenog u pogrebne usluge nikada nebi moglo uporediti sa prihodima od znanja i rada ulozneog da se stekne znanje jednog lekara.

    Medjutim, socijalizam (da budem precizniji socijaldemokratija) zahteva uredjenu drzavu i snazan drzavni aparat, koji je mnogo teze izgraditi nego snazno preduzece.

    • December 3, 2011 19:57

      Nemanja, hvala na komentaru ovde 🙂

      Pored ostalog, poenta ovog teksta je upravo to da korporativizam NE MOŽE da bude nuspojava kapitalizma jer nastaje na kršenju pravila kapitalizma. Istom logikom, sistem koji je moralno neutralan ne može da bude ni surov u tom smislu..

      Srbija nije kapitalističko društvo, za početak. Greška koja se desila u sistemu (korupcija u hitnoj pomoći) nastaje u sektoru nad kojim država ima monopol (zdravstvo plaćamo prinudno svi, a ne možemo ni da biramo koju želimo hitnu pomoć da plaćamo). Ne razumem kako se to “živi od rada”? Ja ipak mislim da se živi od novca koji je neko spreman da plati pogrebniku za njegove usluge. A to da li će pogrebnik da uradi(!) isti posao za 1 dan ili za 5, to ne određuje vrednost usluge. Takođe, korupcija se ne zaustavlja ako ja zarađujem manje od tebe – i dalje mogu da te potkupim, što ne mora nužno da bude ni loše ako je u pitanju tržišni sistem. Tvoja firma u tom slučaju izlazi na rđav glas, gubiš korisnike i pucaš. I to će biti pre 49 mrtvih i u roku kraćem od 5 godina, kao što je ovde slučaj sa državnom firmom.

      poz,
      NP

  2. dragan permalink
    February 16, 2012 11:18

    Koja je svrha pisati o sistemu koji nikada nie postojao niti moze postojati? Zar to nisu radili komunisticki ideolozi? I koja je uopste razlika izmedju vas i njih?

    • February 16, 2012 13:59

      Razlika između nas i njih je razlika između crnog i belog. Tako nešto ti najbolje ilustruje sledeća grafika:

      Kao neko ko se bavi političkom teorijom i kao libertarijanac, meni su nacizam, staljinizam, maoizam, fašizam – supstancijalno isti, zato što je svuda minimalan ili nepostojeći nivo ličnih i ekonomskih sloboda. Nisam siguran da li kapitalizam ne može da postoji u svom najčistijem obliku, ali sam siguran da “što ga ima više”, to je ljudima bolje. Idealtipovima treba težiti ako su ispravni; ja verovatno neću doživeti uspostavu čistog kapitalizma, ali ću biti srećan ako za života uspem makar malo da pomerim tačku srpskog društva na gornjem čartu, ka gore.

  3. Rista permalink
    December 18, 2012 01:34

    Svaka čast Parune, odavno nisam pročitao bolji tekst.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: