Skip to content

Reč o jednakosti i Slobodi

November 8, 2011

Osnovna razlika između liberala i socijalista svih vrsta (od nacional-socijalista do socijaldemokrata) je u tome što liberali u prvi plan stavljaju individualna prava i slobode (princip “sloboda pokreta tvoje ruke je moj nos”), a socijalisti jednakost. U skladu sa tim, jednakost koju socijalisti zahtevaju zove se jednakost ishoda – svi treba da imamo jednako na kraju (“svako prema mogućnostima, svakome po potrebama”). Liberali, s druge strane, poštujući princip slobode i razlika među pojedincima, zahtevaju jednakost prava (koja su neotuđiva i po čijoj meri se kroje zakoni) i jednakost pred zakonom, bez obzira na ishod interakcije među ljudima (“Od svakoga kako izabere, svakome kako mu je izabrano”).

Tako nešto se najbolje predstavlja kroz fudbalsku utakmicu – za liberala je pravedno da OFKa izgubi od Zemuna 2:0 ako je Zemun bio bolji rival, ako su i jednima i drugima bila jasna pravila i na njih su pristali i ako je sudija garantovao njihovo poštovanje. Bez obzira na to što je OFKa bila desetkovana povredama. Za socijalistu, pravedno je da se Zemunu isključe bez razloga 2 igrača, dvojici da se slomi noga ili čak da se timu iz Gornje Varoši oduzme 1 gol i preraspodeli OFKi, ako je to potrebno, da bi se neutralizovala nejednakost nastala zbog gubitka od talentovanijeg, uigranijeg i spremnijeg protivnika.

Priču Harrison Bergeron, antiutopijsko kratko delo autora Kurta Voneguta  napisano pre tačno 50 godina, preveo sam u izdvojenom dodatku ovom blogu (klik na sliku). Priča opisuje društvo u kojem je jednakost pobedila slobodu i to tako što je državna Služba za Hendikepiranje zakonom propisala da svako ko ima bilo kakav talenat mora da bude uprosečen jer je nepravedno da postoje razlike među  ljudima. Lepi nose ružne maske, pametni alarme za mozak u ušima, a snažni – tegove na telu. Priča prati porodicu Bergeron – Herisona koji je natprosečan u svakom smislu i uhapšen jer je odbacio Hendikepe koje mu je vlast stavila, njegovog oca koji je delom i mentalno i fizički Hendikepiran ali nije spreman da odbaci nametnute Hendikepe zarad malo slobode i majku koja je u svakom smislu prosečna, nesposobna da kritički analizira i shvati na pravi način bilo šta, uprkos svojoj dobroti. Pre dve godine, napravljen je i 26-ominutni film po ovoj priči, “2081”.

“Oni koji su spremni da se odreknu svoje slobode u zamenu za zrno sigurnosti, ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost”, rekao je Bendžamin Frenklin. Poenta ove priče je da nasilno, prinudno izjednačavanje od pojedinaca pravi čeda proseka, a od društva represivnu vladavinu mediokriteta, nakaznu tvorevinu u kojoj nema razlika.

Herison ne pristaje na to i umire slobodan.

Advertisements
No comments yet

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: