Skip to content

Reč o okupacijama i protestima

October 20, 2011

Kao beogradskom studentu i nekome ko se bavi politikom, ovih dana me sa istim motivom tangiraju protesti na Wall streetu i po fakultetima.

Preko mesec dana traju protesti na Menhetnu, koji su otvorili i seriju više ili manje nasilnih protesta po celom svetu. Iako svi ti ljudi, mahom mladi, nemaju jasno formulisan zajednički zahtev, postoji skup stavova koji se izdvaja – veće oporezivanje bogatih, veća regulacija banaka, proširenje nadležnosti federalne vlasti. Slični antislobodarski zahtevi se prepisuju i u ostalim svetskim gradovima, pa zato ne čudi što je na skupu u Beogradu prvi među jednakima Ratibor Trivunac, učesnik terorističkog napada molotovljevim koktelima na grčku ambasadu pre 2 godine.

Ono što zapada za oko je ponašanje u masi. Među gomilom dobrostojećih protestanata, koji sa iPad-a poručuju da su baš oni među 99% večito siromašnih, prvi među nejednakima su mejnstrim levičarski intelektualci – Čomski, Žižek, Majkl Mur, Krugman i drugi. Svi oni žive komforno od kapitalizma tako što prodaju ideje u kojima pljuju način na koji se u kapitalizmu zarađuje. Međutim, masi to nije nelogično, oni papagajski ponavljaju sve što ti njihovi gurui propovedaju, praveći time ideal kolektivizma – ljudski mikrofon. Parole, neosnovane i bez odgovornosti – ipak je guru rekao ono što mi ponavljamo, a on neće odgovarati jer ima našu podršku. A koliko su svesni šta rade, najbolje govori ovaj klip.

Što se svog tog besmisla tiče, ja bih voleo da budem toliko siromašan da mogu sebi da priuštim mesec dana slobodnog u NY.

Istovremeno, na fakultetima Beogradskog univerziteta traju protesti zbog (koliko vidim i uglavnom) dve vrste problema – onih uzrokovanim neispunjenim obavezama države vezanim za školarine i onih uzrokovanim kolektivnom svešću i pozerskom prirodom koleginica i kolega. Dok je deo zahteva opravdan i odnosi se na poštovanje dogovora, ma koliko oni bili loši, drugi deo koji se odnosi na kalkulacije i sitničarenje u vezi bodova odnosno opsega budžetskih kvota adekvatna je slika ambicije prosečnog studenta. I u toj meri su mi komunisti Filozofskog fakulteta simpatičniji – njihova neostvariva, nepravedna i krvava ideja se barem ne zaustavlja na ovoj školskoj godini.

Rešenje za studentska pitanja je privatizacija Beogradskog univerziteta, ukidanje standarda i akreditivnih zahteva i totalno oslobađanje tržišta školovanja od uticaja države. Znanje jeste roba, a ekonomija pokazuje da ne postoji bolji alokator resursa od tržišta. U tržišnim uslovima, isključuju se negativni efekti koje proizvode partijski i akademski nameštenici u raznoraznim komisijama koje odlučuju o standardima ili akreditacijama. U tim uslovima isključuje se problem budžetskog finansiranja jer neće ni postojati – budžet plaćaju građani, a ako proporcionalno tome smanjimo poreze, pare koje dajemo za ovaj katastrofalni univerzitet ostaće u našim džepovima. Ekonomska računica kaže da bi po privatizaciji prosečna cena prosečnog fakulteta BU iznosila 600€ po godini. Gde je konkurencija, a gde je borba za kvalitetnu nastavu (da bi privukao ljude da upisuju tvoj fax, da bi dobili adekvatno znanje, da bi se zaposlili), a gde su bolji uslovi? Na zatvorenom tržištu, državnom fakultetu i grupama za vežbe sa 70 studenata sigurno nije.

Uostalom, koliko je državnih, a koliko privatnih univerziteta među prvih 20 na Šangajskoj listi?

Advertisements
4 Comments leave one →
  1. October 20, 2011 17:22

    za privatizaciju se potpuno slazem … chak radi boljeg napredovanja na trzishtu razbio bih bu samo na fakultete, zato shto bi tako bili mnogo fleksibilniji za trzishne uslove kojim bi se morali prilagodjavati ako bi zeleli da opstanu … dok su mi amerikanci nejasni. neki ljudi smatraju da ce skliznuti najverovatnije u protekcionizam, mada mislim da ce to biti teshko zato shto kina to nece da dozvoli kao vlasnik njihovog spoljnog duga … uostalom videtjemo. cheers !=))

  2. iya permalink
    October 21, 2011 23:55

    Ja sam drugacije shvatila svrhu human mike-a. Zabranjeno im je koriscenje ozvucenja, na protestu se pojavi neko ko nesto prica, masa ponavlja da bi i oni koji ne stoje u krugu oko njega culi.

    • October 22, 2011 14:01

      Iya, tako je, ako gledamo sa tehničke strane. Sa suštinske, društveno-političke, tako izgleda raj autoritarizma – svi kao vođa, bez kritike, bez promišljanja, samo ponavljanje njegovih neupitnih stavova.

      Nznm što neće da prikaže tvoj drugi komentar ali svakako hvala 🙂

      • ivana permalink
        October 22, 2011 19:30

        kako nece, eno ga 🙂 haha, to mi je bolji komentar :))) ps. nije sve uvek onako kao sto izgleda.. i ja sam to prvo pomislila kad nam je profesorka pustila taj klip, ali sad stvarno mislim da nema tu nikakvog autoritarizma, ne mogu oni da kritikuju nesto dok prvo ne cuju taj stav, a ne mogu da ga cuju jer nemaju ozvucenje i to ti je to 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: