Skip to content

Reč o solidarnosti

October 17, 2011

Internetom kruži jeziv snimak iz mesta Foshan u Kini, gde je pre nekoliko dana kombi pregazio dvogodišnju devojčicu i hladnokrvno otišao. Pored nje je u narednih par minuta prošlo 17 osoba, 18. ju je pomerila i bacila čim je videla da su joj kosti izlomljene, a tek 19. (inače starica koja rovari po kontejnerima) je pozvala pomoć. Devojčica je prevezena u bolnicu ali i pored toga joj najverovatnije nema spasa.

U moru frapiranja ignorantnim ponašanjem prolaznika, gubi se suštinski problem i uzrok ovakvog ponašanja. Kina, veliki prijatelj Srbije i ekonomija koja će sahraniti Ameriku (a o tome više ovde), zakonom je praktično zabranila svaki vid pomoći unesrećenima koji ne podrazumeva “uslugu” državne službe. I ma koliko se čudili hladnokrvnošću prolaznika, oni su se jednostavno plašili novčane kazne koja ide i do 1000€, a u kineskim uslovima su to više nego velike pare. Jedino dakle što su mogli da urade, jeste da pozovu policiju koja je na kraju najverovatnije stigla prekasno. Ovaj primer je identičan kao primeri svakodnevnog zaobilaženja beskućnika u Beogradu, Briselu, Moskvi ili Detroitu. Početkom godine, recimo, država je Trgovištu, siromašnoj opštini pogođenoj poplavama prosledila tange i mrtvačke cipele kao pomoć. Jedina razlika između toga i nepomaganja zgaženoj devojčici je što je drugi primer radikalniji.

I iz svakog od tih primera može se zaključiti samo jedno – država nema šta da radi u polju socijalne pomoći. Milioni odlaze u svakoj državi na finansiranje onoga što se tako besmisleno zove “socijalnom politikom” – na programe centralnih vlasti koje transferišu novce ili robu lokalnim samoupravama koje dalje pojma nemaju šta da sa njima rade, kome je pomoć potrebna kao ni šta je ono što ugroženima fali. Pored toga što je država tu neefikasna, ona je i skupa – plaća birokrate u svakom stepeniku vlasti gde novac prolazi. I pored svega toga, satire privatnu humanitarnu pomoć oporezivanjem dobrovoljnih humanitarnih donacija, pa tako na svakih 100 dinara koje poželite da date za Sigurnu kuću, država vam otme 18, iako to ne želite.

Sve ovo je deo šireg problema koji se zove “država blagostanja”, ali o tome više u nekoj od narednih Reči.

 

 

Advertisements
5 Comments leave one →
  1. Dalibor permalink
    October 19, 2011 17:18

    Nema smisla upoređivati beskućnike koji spavaju na ulici i žrtve poplava (ili kakvih god elementarnih nepogoda) sa detetom kojem su “upravo” nanesene teške unutrašnje povrede i višestruki lomovi kostiju. Prosto, uvredljivo je, ako je to prava reč.
    Takođe, nije isto kad država ne brine, a laže da brine, i kad su ljudi ravnodušni prema osobi pored sebe koja je u agoniji i trpi užasan bol.
    Ne mogu se mešati babe i žabe, niti postoji opravdanje za ovaj potpuno ljudski gest (životinje bi se okupile oko ranjenog i lizale mu rane makar).
    Prema tome, nije ovde ništa kriva država, kakve god kazne da je propisala, ovo je surovost pojedinaca i to zaprepašćujuća.
    Zagazili smo u 21. vek, a gori smo nego ikad…

  2. October 19, 2011 23:40

    Dalibore,

    Nažalost, nisam ja nego je kineska država propisala faktički da ne sme da se pomaže ni unesrećenima u požaru ni pregaženoj devojčici. Ili u detalj – može, ali budi spreman da platiš kaznu kojom se plaća lečenje tog unesrećenog.
    Moja poenta je da je osećaj solidarnosti obrnuto proporcionalan državnoj regulaciji u polju onoga što se besmisleno zove “socijalna pomoć”.

  3. October 19, 2011 23:47

    [quote=”stefan”]Stvarno nije ok da se politicki program reklamira na jednoj ovakvoj prici u modernoj demokratskoj drzavi. Dokazivanje politilitickog programa na jednoj tuznoj sudbini je morbidno. Induktivnim zakljucivanjem iz jednog primera si pokusao da dokazes naucnu tezu liberalne teorije, mislim da bi se Lok i kompanija ogradili od ove tvoje izjave, ali se verovatno samo okrecu u grobu.[/quote]

    Ja mislim da je skroz ok da se poltički program liberalizma reklamira kroz pogubne primere neliberalnih društava. Sudbina je i više nego tužna ali još je tužnija sudbina miliona poginulih zbog nacizma, staljinizma ili maoizma pa su ipak te sudbine najupečatljiviji argument protiv tih antipoda liberalnog uređenja.

    Hvala obojici na komentarima, stay tuned!

  4. iya permalink
    October 22, 2011 00:03

    S Parunom se skoro ni u cemu ne slazem, al ima muda sto pise o svojim stavovima koji su u rangu: “Ja ne obozavam Djokovica”, pod punim imenom i prezimenom, pohvaljujem.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: